Halitoza je stanje koje izaziva nelagodnost, utiče na samopouzdanje i može da naruši odnose, dovodeći do izbegavanja društvenih kontakata. Ponekad se i sami previše brinemo o svom zadahu, a da problem zapravo i ne postoji. Istraživanja su čak pokazala da oko 25% osoba sa generalno zdravim zubima i dalje ima problem sa zadahom.

---

Neprijatan zadah je složen problem, a njegov nastanak direktno je povezan sa bakterijama i njihovim delovanjem u ustima. Glavni krivci su isparljiva jedinjenja sumpora (VCS), koja proizvode određene bakterije. Ono što stvara neprijatan miris nisu same bakterije, već produkti njihovog metabolizma, kao što je vodonik sulfid (H2S), a što je više bakterija prisutno u ustima i što kolonije bakterija duže žive u ustima, to je neprijatan miris jači.

Osnovni uzrok lošeg zadaha je loša opšta oralna higijena. To podrazumeva površno ili potpuno izostalo četkanje zuba, kao i zanemarivanje higijene jezika i desni. Ako se ostaci hrane zadržavaju u ustima, to je idealno tlo za razmnožavanje bakterija koje stvaraju neprijatne mirise. Važno je znati da bakterije koje se tek pojave nisu toliko opasne kao kolonije koje su se dugo zadržavale u ustima.

Pranje jezika je najdirektniji način da smanjite loš zadah, posebno onaj jutarnji. Istraživanja su pokazala da osobe koje čiste jezik pre spavanja imaju 40% veću šansu da ujutru imaju svežiji dah. Jutarnji zadah nastaje zbog čestica hrane koje su ostale u ustima, a tokom noći se razgradile na jeziku.

Dodatni problem je suvoća usta tokom spavanja, što pogoduje razvoju bakterija. Takođe, na jeziku se nakupljaju i delovi sluzokože koja se prirodno obnavlja. Manji unos vode, naročito uveče, doprinosi akumulaciji bakterija. Zadah koji nastaje zbog ovih fizioloških pojava naziva se fiziološka halitoza, i nije znak bolesti, već normalne pojave. Jutarnje pranje jezika je izuzetno efikasno za brzo uklanjanje ovog problema.

Zubi zahvaćeni karijesom su jedan od glavnih uzroka lošeg zadaha. Karijes stvara savršeno okruženje za razvoj bakterija, koje razgrađuju čestice hrane zarobljene u oštećenjima zuba i oslobađaju gasove neprijatnog mirisa. Ti gasovi daju oštećenim zubima karakterističan neprijatan miris.

Oboljenja poput parodontopatije i gingivitisa (upale desni) su takođe značajni faktori. Kod pacijenata sa parodontopatijom, gingivalni džepovi su idealno mesto za skupljanje i razmnožavanje bakterija, što je izvor stalne halitoze. Čak i kod upaljenih desni, dolazi do „eksplozije“ prisustva štetnih bakterija koje proizvode jedinjenja sumpora.

Za detaljnije informacije o uzrocima lošeg zadaha i medicinskim stanjima koja ga uzrokuju, pogledajte savete stručnjaka na zvaničnom sajtu Mayo Clinic.

Pored stanja u ustima, na zadah utiču i naše svakodnevne navike:

• Dehydration Nedovoljan unos vode dovodi do suvoće usta, poznate kao kserostomija, što je pogodno tlo za razvoj bakterija i neprijatnog zadaha. Nedostatak vode smanjuje proizvodnju pljuvačke, a suva usta su „raj“ za bakterije. Zato je preporučljivo konzumirati 2 do 2,5 litre vode dnevno.
• Pušenje i alkohol: Pušenje isušuje usta i smanjuje proizvodnju pljuvačke, a dim sadrži hemikalije koje izazivaju loš dah. Alkohol takođe isušuje usta i negativno utiče na pljuvačne žlezde.
• Nepravilna ishrana: Konzumacija previše šećera i ugljenih hidrata doprinosi nastanku karijesa, što takođe utiče na zadah. Preskakanje obroka, posebno doručka, može dovesti do lošeg zadaha, jer doručak ujutru aktivira žlezde za proizvodnju pljuvačke. S druge strane, manjak voća i povrća, čije varenje podstiče proizvodnju pljuvačke, takođe može biti uzrok.
• Bruksizam i stres: Škrgutanje zubima (bruksizam), koje je često posledica stresa, može isušiti usta i uzrokovati nagomilavanje bakterija.
• Disanje na usta: Iako se čini kao način da se „provetre“ usta, disanje na usta samo ih dodatno isušuje i pogoršava zadah.

Ako imate loš zadah, nemojte ga samo maskirati. Ublažavanje neprijatnog mirisa osveživačima daha ili bombonama samo prikriva simptome, ali ne rešava uzrok. Ključno je prepoznati i tretirati osnovni problem.

Većina ljudi preskače pranje jezika, a on je savršeno mesto za nakupljanje bakterija. Istraživanja su pokazala da osobe koje peru jezik pre spavanja povećavaju šansu da ujutru dobiju pozitivnu ocenu na testu zadaha za čak 40%. Tokom spavanja, usta se prirodno suše, a na jeziku se talože čestice hrane, sluzokože i bakterije. Za čišćenje jezika, možete koristiti čistač za jezik ili četkicu.

Sama četkica i pasta uklanjaju tek oko 70% zubnog plaka u ustima. Zato su dodatni alati neophodni za potpunu oralnu higijenu.

• Zubni konac: Zaostala hrana između zuba može stvoriti loš zadah. Korišćenje konca je odlična navika jer uklanja zaglavljene komadiće i omogućava mnogo bolje čišćenje zuba četkicom.
• Oralni irigator i interdentalne četkice: Waterpik koristi pulsirajući mlaz vode da ukloni plak i ostatke hrane između zuba i ispod desni, do kojih obična četkica i konac često ne mogu da dopru. Posebno se preporučuje osobama sa ortodontskim aparatima, mostovima, krunicama ili implantatima. Interdentalne četkice koriste se kada je prostor između zuba prevelik za zubni konac.
• Sredstva za ispiranje usta: Kada zadah i dalje postoji posle pranja zuba, preporučuje se korišćenje sredstava za ispiranje usta. Istraživanja pokazuju da sredstva za ispiranje usta efikasno smanjuju loš zadah kod osoba sa zdravim zubima. Međutim, postavlja se pitanje dugoročnog uticaja kontinuirane upotrebe ovih sredstava na oralnu mikrofloru.

Ona nisu zamena za četkanje i konac, već dopuna koja pomaže u smanjenju broja bakterija. Ispiranje usta deluje tek nakon 3-4 sata, jer je potrebno vreme da se nivo jedinjenja sumpora smanji. Sredstva za ispiranje usta koja zaista deluju moraju sadržati CHX ili CPC jedinjenja, koja napadaju bakterije i razgrađuju produkte metabolizma bakterija koje stvaraju neprijatne mirise.

• Pijte puno vode: voda za piće će vam pomoći da uklonite preostale čestice hrane, a ukoliko ste dovoljno hidrirani, izbeći ćete suvoću u ustima, koja stvara povoljne uslove za razvoj bakterija i loš zadah.

Neprijatan zadah kod dece je često posledica loše oralne higijene i dehidracije, koja smanjuje lučenje pljuvačke. Međutim, uzrok mogu biti i alergije na polen i prašinu, koje dovode do suvoće usta i stvaranja sluzi, što takođe doprinosi lošem zadahu.

Ponekad je loš zadah kod deteta izazvan infekcijama disajnih puteva ili je jednostavno posledica konzumiranja namirnica kao što je luk. Važno je da svako dete redovno pere zube, unosi dovoljno tečnosti i preventivno posećuje dečijeg stomatologa.

Iako većina populacije sa zdravim zubima ima neprijatan zadah barem ponekad, često i oni koji nemaju problem zamišljaju da ga imaju. Neki ljudi su ubeđeni da stalno imaju neprijatan zadah, možda zato što im je neko to jednom pomenuo, ili se plaše da će drugima biti neprijatno u njihovoj blizini nakon određenog obroka. Takve osobe često traže žvaku, u stalnom strahu od neprijatnog zadaha.

Ako su vam zubi zdravi, nemate parodontozu i održavate adekvatnu higijenu, perete zube najmanje dva puta dnevno, male su šanse da vam je zadah neprijatan. Ako niste sigurni, uvek je dobro pitati bliske osobe pa možete da kupite tečnost (boju) koja pokazuje da li dobro perete zube, jer postoji velika verovatnoća da je problem samo u tome što ne uklanjate sve naslage iz usta. 

Korišćenje konca je odlična navika, jer nakon korišćenja konca i uklanjanja zaglavljenih komadića, moguće je daleko bolje očistiti zube četkicom. Za većinu osoba, ovo je sve što je potrebno da bi se sprečila pojava lošeg zadaha.

Pravilna higijena i zdrav način života su ključni, ali ne mogu rešiti sve.

Redovne posete stomatologu, barem dva puta godišnje, omogućavaju pravovremenu dijagnozu problema koji nisu vidljivi golim okom ili ne izazivaju bol. Tokom pregleda, mi koristimo specijalizovane instrumente za uklanjanje kamenca i naslaga koje se ne mogu ukloniti običnim četkanjem. Pravovremena dijagnoza i lečenje u ranom stadijumu mogu sprečiti ozbiljnije komplikacije. Ako imate neprijatan zadah uprkos dobroj higijeni, to je znak da treba da se obratite stomatologu, jer možda postoji skriveni karijes ili upala desni.

Ukoliko se i pored adekvatne oralne higijene i rešenih zubnih problema neprijatan zadah i dalje javlja, vrlo je verovatno da je uzrok neko organsko ili sistemsko oboljenje. U tom slučaju, stomatolog će vas uputiti na detaljne preglede drugih sistema organa, naročito gastrointestinalnog i respiratornog trakta. Jednostavan test je disanje na nos – ako se pojavi izrazito neprijatan zadah, to može da ukaže na sistemski uzrok.

Neprijatan zadah je problem koji se može rešiti. Ključ je u razumevanju uzroka i doslednom delovanju. Kombinovanjem pravilne svakodnevne higijene, korišćenja dodatnih alata kao što su konac i oralni irigator, izbegavanjem loših navika i redovnim posetama stomatologu, osiguraćete da vaš zadah uvek bude svež. 

Vaš osmeh i samopouzdanje su u vašim rukama. Ne čekajte, preduzmite prvi korak danas i zakažite pregled.

Dr Berislav Leburić u A Med ordinaciji će preciznom dijagnostikom utvrditi pravi uzrok problema i ponuditi vam personalizovano rešenje.

Prvi korak je zakazivanje pregleda, tako da nas slobodno pozovite za sva pitanja ili da zakažite termin kod Dr Berislava Leburića na broj  063 709 52 59

Tekst stručno pregledao: Dr Berislav Leburić iz A Med ordinacije